Standardizacija

Zbog velikog interesovanja klijenata, kao i potrebe firmi za standardizacijom svojim radnih procesa, naše rukovodstvo formiralo je sektor za standardizaciju.

Na ovaj način budućim a i već postojećim klijentima pružiće se mogućnost standardizacije radnih procesa na svim poljima počevši od kvaliteta, preko bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite životne sredine do bezbednosti hrane.

Na jednom mestu okupili smo veliki broj stručnih ljudi a pre svega diplomiranih inženjera elektrotehnike, diplomiranih mašinskih inženjera, diplomiranih inženjera tehnologije, diplomiranih inženjera poljoprivrede, diplomoranih ekonomista, inženjera zaštite na radu kao i inženjere i stručna lica drugih profesija, od kojih su mnogi i doktori tehničkih nauka, koji će na najprofesionalniji način svojim iskustvom i znanjem pomoći poslodavcima da u skladu sa dobrom preduzetničkom praksom implementiraju već napomenute standarde.

Za kratko vreme pomogli smo mnogim privrednicima da uspešno implementiraju standarde i pripreme potrebnu dokumentaciju u svojim firmama, a njihove preporuke su nam najbolja referenca za kvalitet naših usluga, ali i podsticaj da dalje razvijamo naše metode na osnovu praćenja stručne literature, globalnih tendencija i povezivanje i saradnjom sa institucijama iz te oblasti u regionu a i šire.

Naš permanentni cilj je povišavanje nivoa usluga u ovoj oblasti u Republici Srbiji i njeno približavanje standardima EU, uz praktičnu primenu pozitivnih iskustava drugih država iz regiona i sveta.

Standardi serije ISO 9000 (u Srbiji SRPS ISO 9000), izrađeni su da bi se pomoglo organizacijama svih vrsta i veličina, da primenjuju i sprovode efektivne (QMS).

Principi sistema menadžmenta kvalitetom (QMS) ne sadrže zahteve u odnosu na koje se vrši provera QMS-a, ali je izuzetno važno da se razumeju i primenjuju prilikom razvoja sistema menadžmenta kvalitetom.

Umesto da se prvo postave, a da ih praksa sledi, svih osam principa menadžmenta kvalitetom u ISO 9000:2005 su proizašli iz prakse. Osnovne odrednice ovih osam principa menadžmenta kvalitetom su:

1. Usmerenje na korisnike (kupce). Organizacije zavise od svojih korisnika i, prema tome, one treba da razumeju aktuelne i buduće potrebe korisnika, treba da ispune zahteve korisnika i da pruže i više nego što korisnici očekuju.
2. Liderstvo. Lideri uspostavljaju jedinstvo ciljeva i vođenja organizacije. Oni treba da stvaraju i održavaju interno okruženje, u kojem osoblje može u potpunosti da učestvuje u ostvarivanju ciljeva organizacije.
3. Uključivanje osoblja. Osoblje na svim nivoima čini suštinski deo jedne organizacije i njihovim punim uključivanjem omogućava se korišćenje njihove sposobnosti za ostvarivanje dobrobiti organizacije (preduzeća).
4. Procesni pristup. Željeni rezultat se može efikasnije ostvarivati ako se menadžment odgovarajućim aktivnostima i resursima ostvaruje kao proces.
5. Sistemski pristup menadžmentu. Identifikovanje i razumevanje nekog sistema međusobno povezanih procesa i menadžment tim sistemom doprinose efektivnosti i efikasnosti organizacije u ostvarivanju njenih ciljeva.
6. Stalna poboljšavanja. Stalna poboljšavanja ukupnih performansi organizacije su njen stalni cilj.
7. Odlučivanje na osnovu činjenica. Efektivne odluke zasnivaju se na analizi podataka i informacija.
8. Uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima. Organizacija i njeni isporučioci su nezavisni, pa uzajamno korisni odnosi povećavaju sposobnost i jednih i drugih u procesu stvaranja vrednosti.

Standard ISO 9001:2008 specificira zahteve za sistem menadžmenta kvalitetom kada organizacija:

(a) treba da pokaže svoju sposobnost da dosledno obezbeđuje proizvod, koji ispunjava zahteve korisnika i odgovarajućih propisa i
(b) ima za cilj da poveća zadovoljenje korisnika efektivnom primenom sistema, uključujući procese stalnog poboljšavanja sistema, kao i dokazivanje usaglašenosti sa zahtevima korisnika i zahtevima propisa.

Svi zahtevi ovog međunarodnog standarda su generički i predviđeno je da budu primenljivi za sve organizacije, bez obzira na njihov tip, veličinu i proizvode,koje isporučuju.

Obim i broj dokumentata QMS-a se razlikuje od organizacije do organizacije zbog: veličine organizacije i vrste aktivnosti, složenosti procesa i njihovog međusobnog delovanja i osposobljenosti osoblja. Izradom i primenom dokumenata implementira se QMS i zadovoljavaju zahtevi ISO 9001:2008.

Znači, standard nema za cilj da nametne uniformnost u strukturi sistema menadžmenta kvalitetom, niti uniformnost dokumentacije.

Standard ISO 9001 mogu koristiti interne ili eksterne zainteresovane strane, uključujući sertifikaciona tela za ocenu sposobnosti organizacije da ispunjava zahteve korisnika, zahteve propisa i zahteve same organizacije.

Da bi jedno preduzeće bilo vodeće na tržištu ono mora da ostvaruje visoke nivoe kvaliteta proizvoda sa konkurentnim cenama i rokovima isporuke. Taj uslov je potreban, ali ne i dovoljan. Naime, uz proizvod preduzeće ne može »isporučivati« otpadne gasove, zagađivati vodu i zemljište, stvarati buku i dr., što ne može sprečiti bezb uspostavljenog EMS-a. Pored toga, izgradnja EMS-a može da ukaže na niz oblasti u bkojima je moguće ostvariti uštede, odnosno smanjiti troškove kao što su npr. smanjenje škarta, racionalnije korišćenje sirovina, smanjivanje troškova zagađenja.

Sistem menadžmenta zaštitom životne sredine (EMS) je sistemski pristup u bavljenju određenjima vezanim za aspekte životne sredine organizacije. To je ―alat koji omogućava organizaciji bilo koje veličine ili tipa da kontroliše uticaj svojih aktivnosti, proizvoda ili usluga na životnu sredinu.

Razvijen od strane TC - tehničkog komiteta 207 ISO, koji u svom opsegu zaduženja ima i standardizaciju u oblasti sistema menadžmenta i alata u oblasti zaštite životne sredine, ISO 14000 je serija internacionalnih, dobrovoljnih standarda menadžmenta, uputstava i tehničkih izveštaja. U ovom trenutku ima 14 standarda, 7 tehničkih izveštaja (TR) i uputstva koji su publikovani u seriji ISO 14000 (kod nas SRPS ISO14000). 

ISO 14000 serija se bavi sledećim aspektima menadžmenta životne sredine:

  • Sistemi menadžmenta životnom sredinom (EMS),
  • Proveravanje sistema zaštite životne sredine,
  • Označavanje i deklarisanje vezano za životnu sredinu,
  • Evaluacija performansi vezana za životnu sredinu,
  • Procena životnog ciklusa i
  • Pojmovi i definicije.

ISO 14000 serija se na efektivan način bavi potrebama organizacija širom sveta kroz obezbeđivanje zajedničkog okvira rada za menadžment stavkama koje su vezane za zaštitu životne sredine. Oni treba da utiču na sveobuhvatno poboljšanje u svim aspektima menadžmenta životnom sredinom koji zauzvrat mogu da olakšaju trgovinsku razmenu i poboljšaju performanse vezane za životnu sredinu širom sveta.

Iz uporednog pregleda uočava se da je svaki zahtev standarda ISO 14001:2004 bar donekle pokriven jednim ili većim brojem zahteva standarda ISO 9001:2008, i da ne postoji ni jedna tačka standarda o zaštiti životne sredine koja, bar delimično, nije definisana u sistemu menadžmenta kvalitetom. Naravno ta se pokrivenost ogleda u organizacionom smislu dok se suštinska pitanja zaštite životne sredine ipak ne razmatraju QMS-om, kao npr:

  • Aspekti životne sredine,
  • Zakonski i drugi zahtevi i
  • Reagovanje u slučajevima opasnosti.

Iako na prvi pogled dva potpuno suprotstavljena sistema jedan okrenut ekološkom sistemu (ISO 14000) a drugi ekonomskom (ISO 9000) ipak ova dva standarda imaju dovoljno zajedničkih elemenata koji usmeravaju organizacije svaki posebno na njihovu zajedničku implementaciju.

Serija standarda za ocenjivanje zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, nastali su kao odgovor na zahtev korisnika za prepoznatljivim standardom za sistem menadžmenta (upravljanja) zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu na osnovu kojeg bi njihov sistem upravljanja mogao da se ocenjuje i sertifikuje.

Standarde čine:

  • OHSAS 18001:2007 Sistemi menadžmenta zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Zahtevi (SRPS OHSAS 18001:2008)
  • OHSAS 18002:2007 Sistemi menadžmenta zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Uputstvo za primenu OHSAS 18001 (SRPS OHSAS 18002:2009)

OHSAS 18001 je razvijen tako da je kompatibilan sa standardima za sisteme upravljanja - ISO 9001 (kvalitet) i ISO 14001 (životna sredina), da bi se olakšalo integrisanje sistema menadžmenta kvalitetom, zaštitom životne sredine, zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu od strane organizacija, ukoliko one to žele. OHSAS standardi za upravljanje zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu služe da organizacijama obezbede elemente efektivnog sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (OH&S) koji se mogu integrisati sa ostalim upravljačkim zahtevima kako bi se organizacijama pomoglo da dostignu OH&S i ekonomske ciljeve.

OHSAS standardom 18001 se utvrđuju zahtevi za sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu, koji treba da omogući organizaciji da razvije i primeni politiku i ciljeve koji uzimaju u obzir zakonske zahteve kao i informacije oOH&S rizicima. Publikovan je tako da bude primenljiv za sve vrste i veličine organizacije a može se prilagoditi različitim geografskim, kulturnim i društvenim uslovima.

Uspeh ovog sistema zavisi od privrženosti na svim nivoima i funkcijama u okviru organizacije, naročito od privrženosti najvišeg rukovodstva. Ovakav sistem omogućava organizaciji da uspostavi politiku zaštite zdravlja i bezbenosti na radu, da uspostavi ciljeve i procese kojim ostvaruje privrženost politici, da preduzme mere kada je potrebno da unapredi svoj učinak i da prikaže usaglašenost sistema sa zahtevimaOHSAS standarda.

OHSAS 18001 standard je zasnovan u metodologiji poznatoj kao "planiraj – uradi – proveri - deluj" (PDCA).

Mnoge organizacije upravljaju svojim operacijama preko primene sistema procesa i njihovih interakcija što se može okvalifikovati kao "procesni pristup." ISO 9001promoviše korišćenje procesnog pristupa. Pošto se PDCA može primeniti na sve procese, ove dve metodologije se smatraju kompatibilnim.

OHSAS standardom utvrđuju se zahtevi za sistem menadžmenta zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (OH&S sistem upravljanja) kako bi se omogućilo da organizacija upravlja OH&S rizicima i da poboljša svoj OH&S učinak. Standard ne pruža specifične kriterijume za OH&S učinak, niti daje detaljne zahteve za projektovanje sistema upravljanja.

Ovaj OHSAS standard primenljiv je za bilo koju organizaciju koja želi da:

a) uspostavi OH&S sistem upravljanja da bi eliminisala ili svela na minimum rizike za osoblje i druge zainteresovane strane koje mogu biti izložene OH&S opasnostima proisteklim iz njenih aktivnosti;
b) primeni, održava i stalno poboljšava OH&S sistem upravljanja;
v) osigura usaglašenost sa sopstvenom OH&S politikom;
g) pokaže usaglašenost sa OHSAS standardom tako što će da:
1) sama odredi ili sama deklariše usaglašenost, ili
2) zatraži potvrdu od strane zainteresovanih strana za sorganizaciju, kao što su korisnici, ili
3) zatraži potvrdu usaglašenosti od strane eksterne organizacije, ili
4) zatraži sertifikaciju/registraciju OH&S sistema upravljanja od strane eksterne organizacije.

Postupak procene rizika u širem smislu, predstavlja bez sumnje, najznačajniji deo sistema bezbednosti i zdravlja na radu. Ni Standard ni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (2005) ne predlažu konkretnu metodologiju za procenu rizika, nego se pozivaju na brojne postojeće, međunarodno priznate metodologije, čiji izbor zavisi od veličine i organizacione strukture preduzeća, oblasti njenog poslovanja i nivoa postojećih rizika.

Međutim i Standard i Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini definišu postupak procene rizika na veoma sličan način i predviđaju podudarne okvire sprovođenja postupka procene rizika.

Može se zaključiti da je usklađenost pravnih okvira Republike Srbije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa internacionalnim standardom OHSAS 18001:2007na izuzetno visokom nivou, i ne postoji ni najmanja kolizija prilikom njihove zajedničke primene. Uspostavljanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu prema zahtevima standarda OHSAS 18001:2007 olakšava i primenu zakonskih odredbi, jer pruža mehanizme u vidu razrađenih procedura sa definisanim odgovornostima za svaku pojedinačnu aktivnost u sprovođenju konkretnih zadataka. Standard takođe zahtev postavljanje posebnih, kvantifikovanih ciljeva na unapređenju sistema bezbednosti i zdravlja na radu, čije je ispunjavanje lako pratiti, uzimajući u obzir da su oni precizno definisani. Ovako detaljno razrađeni mehanizmi nedostaju poslodavcima i licima zaduženim za bezbednost i zdravlje, koji neretko imaju poteškoće da ispoštuju sve zakonom utvrđene norme, pa ispunjenje zahteva Standarda predstavlja logičnu nadogradnju sistema bezbednosti i zdravlja na radu i olakšava primenu zakonske regulative.

Sistem menadžmenta bezbednošću hrane zasnovan na standardu ISO 22000 je savremen preventivni koncept koji obezbeđuje higijensku, toksikološku i svaku drugu bezbednost hrane, i to od primarne proizvodnje osnovnih i pomoćnih sirovina, njihove obrade, prerade, pakovanja i skladištenja, preko transporta, manipulacije i izlaganja prodaji gotovih proizvoda, do čuvanja i korišćenja namirnica u domaćinstvima.

Cilj standarda je da se na globalnom nivou harmonizuju zahtevi za menadžment bezbednošću hrane za poslove u okviru lanca ishrane. ISO 22000 je naročitonamenjen za primenu u organizacijama koje zahtevaju više usredsređene, koherentne i integrisane sisteme za menadžment bezbednošću hrane, nego što je to normalni zakonski zahtev. Od organizacije se zahteva da kroz svoj sistem menadžmenta bezbednošću hrane zadovolji odgovarajuće zakonske i regulativne norme koje se odnose ne bezbednost hrane.

S obzirom na to da opasnost za bezbednost hrane može da se pojavi u bilo kojoj fazi lanca ishrane, neophodna je efikasna kontrola i eliminacija ili smanjenje mogućnosti pojave opasnosti na prihvatljiv nivo.

ISO 22000:2005 (SRPS ISO 22000:2007) je prvi međunarodni standard za menadžment bezbednosti hrane (FSMS - Food safety management systems), izdat 1. septembra 2005. godine od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

Standard može biti primenjen nezavisno od ostalih standarda sistema menadžmenta. Njegova implementacija može biti usaglašena ili integrisana sa zahtevima adekvatnih postojećih sistema upravljanja (menadžmenta).

ISO 22000 dozvoljava da organizacija (mala/manje razvijena) uspostavi kombinaciju kontrolnih merenja razvijenu van okvira organizacije.

Standard ISO 22000 se odnosi samo na aspekte koji se tiču bezbednosti hrane, ne može biti potpuna zamena za ISO 9001 u prehrambenoj industriji.

ISO 22000 specificira zahteve koji organizaciji omogućavaju:

  • da planira, implementira, sprovodi, održava i preispituje sistem menadžmenta bezbednošću hrane u svrhu obezbeđenja proizvoda koji su u skladu sa njihovom nameravanom upotrebom, bezbedni za potrošača,
  • da demonstrira saglasnost sa zahtevima odgovarajuće zakonske regulative,
  • da efektivno rešava sve probleme vezane za bezbednost hrane sa snabdevačima, potrošačima i odgovarajućim zainteresovanim stranama u okviru lanca ishrane,
  • da osigura rad organizacije u skladu sa svojom ustanovljenom politikom bezbednosti hrane,
  • da se prilagodi zainteresovanim stranama, i
  • da zahteva sertifikaciju ili registraciju sistema menadžmenta bezbednošću hrane od strane ekste organizacije ili da sprovede samoocenjivanje ili sopstvenu deklaraciju o usaglašenosti sa standardom.

Svi zahtevi standarda su generički i primenljivi u svim organizacijama u okviru lanca ishrane, bez obzira na veličinu i složenost organizacije.

ISO 22000 obuhvata organizacije koje su direktno ili indirektno uključene u jedan ili više stupnjeva lanca ishrane.

ISO 22000 specificira zahteve za sistem menadžmenta bezbednošću hrane koji udružuje ključne elemente da bi se osigurala bezbednost hrane kroz lanac ishrane sve, do trenutka finalne upotrebe:

1. Uzajamnu komunikaciju,
2. Sistem menadžmenta,
3. Preduslovne programe (PRPs),
4. HACCP principe (Hazard Analysis&Critical Control Point – Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke).

HACCP predstavlja sistem kontrole prehrambenih i farmaceutskih proizvoda, kojim se utvrđuju, ocenjuju i otklanjaju uzročnici grešaka u proizvodnji i daje garancija higijensko - sanitarne ispravnosti proizvoda. U Srbiji je obavezna njegova primena i sertifikacija za organizacije u lancu ishrane (zakonski zahtev).

Cilj je da se definišu svi potencijalni uzročnici kontaminacije (fizički, hemijski, biološki) i sagleda njihov negativan uticaj na polazne sirovine, poluproizvode i finalni proizvod, kako bi se izbeglo njihovo direktno ili indirektno nepovoljno dejstvo na ljudsko zdravlje.

Hrana ili češći termin životne namirnice su sve što se upotrebljava za ishranu ili piće u prerađenom ili neprerađenom stanju, kao i začini i boje i sve druge materije koje se dodaju namirnicama radi konzerviranja, popravke izgleda, ukusa, mirisa i slično.

HACCP se zasniva na 7 principa:

Princip 1: Identifikovati moguće opasnosti po bezbednost hrane,
Princip 2: Odrediti kritične kontrolne tačke (CCP),
Princip 3: Uspostaviti kritične granice za CCP,
Princip 4: Uspostaviti sistem za praćenje i merenje vrednosti u CCP,
Princip 5: Definisati korektivne mere ukoliko se sistemom praćenja i merenja konstatuje da kritične kontrolne tačke nisu pod kontrolom,
Princip 6: Uspostaviti proceduru za verifikaciju efektivnosti HACCP sistema,
Princip 7: Uspostaviti sistem za čuvanje zapisa i druge zahtevane dokumentacije.

Analiza opasnosti je ključ za efektivan sistem menadžmenta bezbednošću hrane, jer analiza opasnosti daje okvir za uspostavljanje efektivne kombinacije kontrolnih merenja. ISO 22000 zahteva da sve opasnosti koje objektivno mogu nastati u samom lancu ishrane, uključujući i opasnosti koje mogu biti u vezi sa tipom procesa i postrojenja koji se koristi, budu identifikovani i procenjeni. Za vreme analize opasnosti organizacija određuje strategiju koja se koristi da bi se obezbedila kontrola opasnosti kombinovanjem preduslovnih programa (PRP), operativnih PRP i HACCPplana.